Svakodnevno već 9 godina vežbam tai či čuan u Domu Bežanijska kosa čiji sam korisnik. Sada, posle toliko godina aktivnog vežbanja, a zahvaljujući i savetima našeg instruktora koji vežba sa nama jednom nedeljno, osećam se odlično - i fizički i psihički. Verujem u ispravan metod ovih vežbi koje imaju visok pozitivan učinak na najugroženije vitalne tačke i mesta ljudskog tela!
Vladislava Vujić, 85 godina
Moj izbor
Pre četiri i po godine došla sam u salu MZ bloka 37 u Novom Beogradu da vidim kakve su to vežbe či gonga i ičuana. Došla sam sa štapom i sa bolnim kukom, jer sam čekala na operaciju i drugog kuka. Videvši da se čitav sat stoji, pomislila sam da to neću moći, ali s obzirom da se radi u raskoraku i blago savijenih kolena, sve se može, jer je kičma u takvom položaju rasterećena. Bilo je dovoljno nekoliko meseci da popamtim dvadesetak vežbi, tako da mogu da radim sama kod kuće, jer naš instruktor često nas podseća da treba vežbati svakoga dana, makar 15 minuta. Kao i u mnogo čemu u životu, i tu je neophodna samodisciplina.
Prednost vežbanja u grupi je mogućnost da od instruktora prilikom svake vežbe saznajemo šta se dešava u organizmu, na koje organe deluje, kako se uravnotežuje energija, na šta treba obratiti pažnju. Ako netremice „snimamo" šta instruktor radi, onda su najčešće pitanja izlišna. Treba ga samo oponašati, kao što to čine deca.
Sećam se rečenice koju sam izgovorila u prvim mesecima vežbanja. Sala je na jednom od zidova imala ogledala i mogla sam da vidim kako radim. S obzirom da imam znatan višak kilograma, rekla sam: „Gledam ja u ogledalo i vidim debelu kravu, a osećam se kao balerina!" Osećala sam radost pri pokretu, radilo se veoma lagano, kontrolisano, tako da me je u prvom trenutku podsetilo na usporeni film ili na pantomimu. A zatim ti poetični nazivi vežbi, oponašanje ptica i životinja (ždral, kornjača, zmaj, lastavica) čine da se još više osećamo povezani sa prirodom.
Ali, najlepša su nedeljna jutra na čarobnom mestu ispod Kalemegdana, ispod Sv. Petke i crkve Ružice, sa pogledom na kulu Nebojša i Ušće. Tu, na travi, u senci visokog drveća, instruktori nam celo leto poklanjaju sat vežbi či gonga, ičuana i tai či čuana.
Ovog leta ću četvrti put pohađati desetodnevni seminar na Divčibarama. U toj vazdušnoj banji, koja ima više izvora i livade, pune lekovitih trava, vraća vam se životna energija, upijate svežinu zelenila i učite se samodisciplini. Pod budnim okom učitelja Maria Topolšeka oslobađate se krutosti tela i duha.
Svesnost pokreta i disanja bila mi je bliska zahvaljujući jogi. Ali, pošto ne mogu više da se spuštam na pod, jer ne smem u čučanj, niti mogu mnoge asane da praktikujem, vežbe či gonga, tai či čuana i ičuana su već petu godinu moj izbor. Postoje ljudi koji odbacuju i jogu i ove vežbe, jer se tako polako izvode. Ali, ova sporost, opuštenost, mogu slobodno reći, gracioznost, mnogo je delotvornija i lekovitija od naglih i brzih pokreta u teretani, na aerobiku i tome sličnim sportovima.
Dušanka Tomić, penzionerka
Odlazak u penziju sam shvatila kao odmor bez „kraja“ (o kojem svi maštamo dok smo zaposleni !) i mogućnost da ispunim svoje želje za koje je potrebno vreme „samo za sebe“, a koje nisam imala dok sam radila.
Jedna od želja bila je bavljenje nekom fizičkom aktivnošću. Sada sam imala vremena, ali me je za neke „vreme pregazilo“, neke su bile preskupe, a za neke nisam znala šta su!
Drugarica iz gimnazije mi je ponudila da krenem „na“ Tai Či, ali varijantu zdravstveni Či gong. Pročitala sam da spada u „sistem unutrašnjih veština“ i da „svi pokreti tela – i fizički i mentalni – kreću iz unutrašnjosti tela ka spolja“. Zvučalo je primamljivo!
Prihvatila sam i ubrzo shvatila da mi ove vežbe odgovaraju. Vežbe nisu fizički naporne, ni zahtevne za moje godine, ne nudi se nikakva istočnjačka filozofija, nema takmičarski duh, bol u kolenima i ramenima je neprimetno nestao (posle oko tri meseca vežbanja),može da se vežba i kod kuće ( nema opreme, sedenja ili ležanja na podu, pa ne treba puno prostora), vreme trajanja vežbanja može da se prilagodi sopstvenom slobodnom vremenu ( može u kontinuitetu, može više puta na dan po 5 minuta pa naviše ), a vežbanje me je pokrenulo da proširim znanje i otkrijem značaj povezanosti uma i tela, značaj pokreta, za ljudsko telo, za zdravlje i još mnogo lepih stvari.
Početnik sam, vežbam sa zadovoljstvom, atmosfera je u okruženju pozitivna i osećam se i fizički i psihički bolje.
Iskreno preporučujem, dođite, uverite se sami da li Vam vežbe odgovaraju i pridružite nam se.
Snežana Injac, penzionerka
Počela sam da treniram tai či pre šest godina i toplo preporučujem svima da počnu da ga vežbaju.
Imam više energije, prisutnija sam u prostoru u kome živim i u kome se svakodnevno krećem. Učim kako da vežbam slobodno pokretanje svog tela i mislim da imam mnogo bolju koordinaciju.
Gordana Kujundžić, penzionerka
